Očna duplja – orbita

Urođeni zastoj u rastu orbite je najčešće posledica nerazvijenosti ili potpunog nedostatka oka (kongenitalni mikroftalmos). U takvim slučajevima je neophodno što pre započeti sa kombinovanim protetskim (ugradnja očne proteze) i hirurškim tretmanom u cilju stimulacije rasta koštanih i mekotkivnih struktura orbite. U ozbiljnijim slučajevima, izostanak tretmana može da rezultira asimetrijom dve strane lica.

U određenim slučajevima, usled oboljenja ili povrede oka, ono mora hirurški da se odstrani iz orbite, jer ugrožava zdravlje (tumor u oku), ugrožava drugo oko, ili narušava kvalitet života naruženim izgledom ili hroničnim bolom. Prilikom ove operacije (evisceracija / enukleacija oka) na mesto oka se postavlja orbitalni implant od veštačkog materijala, koji se povezuje sa očnim mišićima. Nakon mesec dana od operacije izrađuje se očna proteza, koja se uz pomoć implanta pomera zajedno sa drugim okom.

Ukoliko prilikom operacije odstranjenja oka nije ugrađen implant, u očnoj duplji se javlja deficit volumena koji vremenom dovodi do nepoželjnih estetskih i funkcionalnih promena, koje nepovoljno utiču na nošenje očne proteze.

U takvim slučajevima je potrebno naknadno ugraditi orbitalni implant. Orbitalni implanti su danas uglavnom sfernog (loptastog) oblika i izrađuju se od različitih veštačkih materijala. Veličina (prečnik) implanta koji treba ugraditi, se određuje na osnovu specijalnog proračuna koji se vrši prilikom planiranja operacije.

Ako ležište za očnu protezu nije dobro formirano, usled ožiljne kontrakcije (skvrčavanja) mekih tkiva, može doći do ispadanja očne proteze, te je potrebna operacija (nekad i više operacija), kojom će se rekonstruisati ležište. Često je potrebno presađivanje tkiva sa drugih delova tela, kao što je sluznica ili masno tkivo.